| Ajattara - Koulema
(2005)
|
| Album |
| Artist |
Ajattara |
| Format |
CD |
| Genre |
Black Metal; Doom Metal |
| Label |
Spinefarm |
| Review # |
1455 |
|
| Review |
Da je Pasi Koskinen jedini preostali clan Amorphis-a koji jos uvek poseduje kvalitetnu kreativnu sposobnost potvrdjuje dugim albumom, naravno, finski bend Ajattara, ciji je on mastermind. U Ajattara-i sem mikrofona, Pasi drzi i gitaru, i notnu svesku, ali muzika kojom se bavi na Itse-u, prvom izdanju Ajattara-e, i jos vise na Koulema-i (sto na finskom znaci smrt), slabo da ima nekakve veze sa njegovim maticnim bendom. Ako se zna da se Pasijev glas moze cuti i na izdanjima, slobodno mogu da kazem, jedinog cistog funeral doom benda na svetu, Shape of Despair, onda njegov rad u Ajattara-i ne cudi. Energija koja izbija sa Koulema-e je monstruozna. Pasijev glas zvuci u najmanju ruku, stravicno. Ovom utisku ne moze se pobeci kad se zna da je glas sniman realno, dok se na Shape of Despair izdanjima nasnimavan i po nekoliko puta. Koulema je doom album iako tesko ko moze da zamisli doom pesmu od 2 minuta, 42 sekunde. Tu negde treba traziti originalnost Ajattara-inog poslednjeg albuma. Bend je dosadasnju zaostavstinu Shape of Despair-a editovao, izbacivsi duge delove pesama u kojima nije bilo vokala i malo ubrzavsi tempo. Tu i tamo uleti poneki pogresan momenat i muzika za trenutak, ali samo trenutak, poprimi pozitivniju strukturu i to je upravo ono sto nije dozvolilo ovom albumu da dobije epitet: genijalno. Vazna napomena je da su tekstovi u potpunosti na finskom i, koliko sam uspeo da saznam, bave se nekakvim paganskim temama, sto potvrdjuje i sam omot diska.
Pete M. 4
|
|