| Akercocke - Words That Go Unspoken, Deeds That Go Undone
(2005)
|
| Album |
| Artist |
Akercocke |
| Format |
CD |
| Genre |
Avantgarde; Metal |
| Label |
Earache |
| Review # |
857 |
|
| Review |
Mislim, sta reci? (cim sam ovo napisao, sutnuo sam sebe u bulju i mnogo me zabolelo!) Engleski dzentlmeni su se ponovo obratili svojoj satanistickoj pastvi i buljeci u nas u svojim finim, ispeglanim odelima, onim engleskim cupavim i pospanim ocima, izrekli jos nekoliko reci koje drugi odbijaju da kazu, uradili jos nekoliko stvari o kojima drugi ne zele ni da razmisljaju. Koristeci sarm, sluzeci se pripravnickim trikovima, tim nekim odelima, dovodeci nas u situaciju u kojoj na Akrercocke gledamo kao na nesto prilicno duhovito u isto vreme, oni su uspeli da iza uha svakoga ko je ikada preslusao neko od njihovih izdanja udenu po cvetic iz pazljivo timarene baste cika djavola licno. Kad o tome razmisljam, mislim, nije bas sve jedno, ali celu stvar zajebem vec sa prvim notama bilo kog Akercocke albuma. cetvrtim izdanjem, Words That Go Unspoken, Deeds That Go Undone bend produzava sa pricom sa predhodnog, odlicnom Chromazon-a, ali donekle utisavajuci pojedine note, brizljivije, masinama nekog tamo studia, gladeci svaku notu ponaosob i smanjujuci prisustvo necega sto cu nazvati ôarabeskeö i ôstukoplastikeö, pa ko shvati, shvati. Vokalne deonice su zadrzale predhodnu raznovrsnost, koja je pospesena sa jos nekoliko odlicnih momenata (dakle, sve je tu, od odlicnog ôlove metalö pevusenja, pa sve do jebeno najprgavijeg gore/grind/black momenta), dok je papazjanija svih metal zanrova ovog puta zacinjena sa najboljim mogucim mirodjijama tako da se ovaj album, krckajuci se na sporetu u Subotici, oseca sve do Bosilegrada. Desetominutni spektakl pod nazivom Shelter From The Sand je jebeni muzicki Juda Ben Huri trebalo bi da dobije 11 oskara, dok je prvi deo naslovne pesme Words That Go Unspoken prisutan na best of kopilaciji pesama albuma recenziranih u ovom broju BVibe-a.
Petar Mihajlovic 5
|
|