| Album |
| Artist |
Adagio |
| Genre |
Progressive Metal |
| Label |
Locomotive |
| Review # |
5 |
|
| Review |
Originalnost? Taj je pojam davno jos skoro sasvim izgubio smisao, posebno kada govorimo o bendovima kojima je "prisivena" etiketa progressive. Srecom, ponovicu, srecom s vremena na vreme pojavi se bend ili album koji vraca sustinsko znacenje toj reci, sireci granice muzike kojom je okarakterisan. Ovde upravo govorimo o jednom takvom albumu. Nekako najvaznijim mi se cini da pisem o progressive metal albumu u pravom, pravcatom smislu te reci, nikako o nekakvim opterecujucim davljenima i eksperimentisanjima koja odusevljavaju propale muzicare ili zesce zaludjenike. Dominate je vrhunski metal album na kome ima svega: kompleksne i harmonski bogate muzike, brzih ritmova, neverovatnih svirackih minijatura, simfonijskih momenata, clean i growling vokala, melodicnih i zestokih kompozicija... Najvaznijim se ipak cini impresivna doza originalnosti kojom citav album prosto zraci. Ono sta ipak mora biti posebno izdvojeno takodje su sviracke sposobnosti svih clanova benda. Muzika nosi, raznosi i sve je odsvirano na nacin da monstruozno teske pasaze, unise ili komplikovane ritmicke figure jednostavno i ne primetite na prvom slusanju jer sve tako jednostavno tece... Vidim da mnogi ljudi zarazeni ovom muzikom Adagio porede sa mnogima, pocevsi od Symhony X, preko Iced Earth, pa sve do bendova tipa Cradle Of Filth, sto mozda ima rezona jer ce raznovrsnost same svirke asocirati na mnogo toga, ipak misljenje moje malenkosti (koje naravno ne znaci nista) je da ova muzika ide daleko dalje od gotovo svih bendova sa kojima ih porede.
Nikola Zornic 5.0
|
|